Pun naziv stranke: Demokratska stranka Srbije
Skraćeni naziv: DSS
Predsednik stranke: Vojislav Koštunica
Predsednik izvršnog odbora: Milovan Milošević
Osnivač stranke: Vojislav Koštunica
Datum osnivanja: 05. decembar 1992. godine
Boje: plava
Zvanični web sajt: http://dss.rs/
Demokratska stranka Srbije je nastala 1992. godine otcepljenjem nacionalističke frakcije od Demokratske stranke na čelu sa Vojislavom Koštunicom. Ova stranka je tada želela da koalira sa Srpskim porektom obnove i nezavisnim itelektualcima (DEPOS) što je bio i glavi povod izdvajanja iz Demokratske stranke.
Demokratska stranka Srbije je 1992. godine izašla na vandredne izbore za srpski parlamenat, međutim osvojila je mali broj poslaničkih mesta. 1996. godine DSS pristupa koaliciji “Zajedno” koju su činili SPO,DS i GSS. Nakon izbora za saveznu Skupštinu, DSS napušta koaliciju i na lokalnim izborima u novembru iste godine na izbore izlazi samostalno.
U januaru 2000. godine formirana je Demokratska opozicija Srbije koju je činilo 19 stranka, između ostalog i Demokratska stranku Srbije. Iste godine raspisani su redovni parlamentarni izboru, lokalnu samoupravu ali i vandredni izbori za predsednika Savezne republike Jugoslavije. Na ovim izborima DOS bira Vojislava Koštunicu za svog predsedničkog kandidata. 24. septembra, Vojislav Koštunica ubedljivo pobeđuje tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, međutim, izborna komisija odbija da prizna rezultate izbora. Usledili su protesti u celoj zemlji i konačno 05. oktobra 2000. godine nekoliko stotina hiljada ljudi u Beogradu na silu zauzima najvažnije državne institucije i dovodi DOS na vlast. Vojislav Koštunica je 07. oktobra 2000. godine zvanično stupio na dužnost predsednika Jugoslavije.
Na vandrednim parlamentarnim izborima za republički parlament DOS osvaja 176 poslaničkih mesta, a nakon raspodele DSS osvaja 44 mandata. 25. januara 2001. godine Zoran Đinđić formira novu Vladu Srbije, a DSS dobija nekoliko ministarskih mesta.
U avgustu 2001. godine, DSS napušta Vladu uz tvrdnje da je Vlada Srbije povezana sa kriminalom. Septembra 2002. godine Vojislav Koštunica na izborima za predsednika Srbije ulazi u drugi krug sa kandidatom DOS – Miroljubom Labusom. 13. oktobra, Koštunica u drugom krugu osvaja više glasova od Miroljuba Labusa, ali zbog nedovoljnog odziva birača izbori su proglašeni neuspelim. 08. decembra se ponovo održavaju izbori, a Koštunica ponovo osvaja najveći broj glasova, međutim izbori su ponovo proglašeni za neuspešne i Koštunica ostaje na poziciji predsednika države do februara 2003. godine. Kada se formira Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
Nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, DSS učetvuje u rušenju kabineta novog premijera Zorana Živkovića. U novembru 2003. godine dolazi do pada Vlade i raspisivanja vandrednih skupštinskih izbora za 28. decembar 2003. godine. DSS na ovim izborima osvaja 53 poslanička mesta, a član ove stranke, Dragan Mašićanin je izabran za predsednika skupštine Srbije.
03. marta 2004. godine, Vojislav Koštunica je izabran za premijera Srbije.
U junu 2005. godine Koštunica ponovo biva izabran za predsednika stranke, kao jedini kandidat za to mesto. Na prevremenim izborima koji su održani 21. januara 2007. godine DSS učestvuje u koaliciji sa Novom Srbijom, Srpskim demokratskim pokretom obnove i Jedinstvenom Srbije. Ova koalicija je nazvana Narodnjačka koalicija. Ukupno su osvojili 46 poslaničkih mesta. Nakon izbora 15. maja 2007. godine, DSS formira Vladu sa Demokratskom strankom i G17+, a Vojislav Koštunica je po drugi put izabran za premijera Srbije. Proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije je uzdrmalo Vladu i pošto nije došlo do dogovora između vladajućih stranaka, Koštunica je zatražio raspisivanje vandrednih skupštinskih izbora koji su raspisani za 11. maj. Na njima je Demokratska stranka Srbije osvojila 30 poslaničkih mesta, dok je prvoplasirana Demokratska stranka formirala formirala Vladu sa Socijalističkom partijom Srbije čime je Demokratska stranka Srbije prešla u opoziciju.
