Demokratska stranka

Pun naziv stranke: Demokratska Stranka
Skraćeni naziv: DS
Predsednik stranke: Boris Tadić
Zamenik predsednika: Dragan Đilas
Osnivač stranke: Dragoljub Mićunović
Datum osnivanja: 3. februar 1990. godine
Boje: plavo – žute
Zvanični web sajt: http://www.ds.org.rs

Demokratska stranka je prvobitno osnovana 16. februara 1919. godine u Sarajevu, a njen prvi lider je bio Ljubomir Davidović. Ova stranka je bila veoma uticajna u životu Kraljevine Jugoslavije, a na izborima je uvek bila u vrhu osvojenih glasova. Međutim na vlasti je uspela da bude tek nešto manje od godinu dana i to 1919. i 1924. godine. 1940. Ljubomir Davidović umire, a lider DS-a postaje Milan Grol.
1945. godine, nakon Drugog svetskog rata, Komunistička partija Jugoslavije je zabranila rad svima strankama, pa je i Demokratska stranka tako nestala iz političkog života Jugoslavije.
11. decembra 1989. godine grupa intelektualaca je održala konferenciju za novinare na kojoj je najavila ponovno formiranje Demokratske stranke iako za to još nije postojao zakonski osnov. 3. februara 1990. godine stekli su se svi uslovi za ponovno osnivanje stranke, a za njenog predsednika je izabran Dragoljub Mićunović. DS učestvuje na prvom antivladinom protestu. Decembar 1990. održavaju se i prvi višestranački izbori na kojima DS osvaja sedam mandata.
1992. godine iz stranke istupa Vojislav Koštunica koji formira Demokratsku stranku Srbije.
1994. godine za novog lidera stranke izabran je Zoran Đinđić.
U leto 1996. godine, DS formira koaliciju zajedno sa SPO,GSS i DSS na kojima učestvuju na saveznim izborima. Koalicija “Zajedno” osvaja pobedu na lokalnim izborima u više gradova, nakon čega su nastupile demonstracije na ulicama Beograda i drugih većih gradova zbog nepriznavanja poraza aktuelne vlade. Režim je početkom 1997. pod pritiskom zapada priznao pobedu opoziciji.
U januaru 2000. godine stvorena je koalicija Demokratske opozicije Srbije(DOS) sastavljena od ukupno 18 stranaka. Najače stranke u ovoj koaliciji su bile Srpski pokret obnove i Demokratska stranka. SPO je odlučio da napusti tu koaliciju iste godine, a 24. septembra kandidat DOS Vojislav Koštunica je pobedio na vandrednim izborima za predsednika.
5. oktobra organizovani su mitinzi, a narod je na silu zauzeo sve važnije državne institucije i doveo DOS na vlast. Ovu pobedu je nakon toga potvrdio i Ustavni sud.
23. decembra 2000. godine Demokratska opozicija Srbije je na izborima za Skupštinu Srbije osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu, a za novog predsednika Vlade Srbije izabran je Zoran Đinđić. U avgustu 2001. DSS napušta DOS i republičku Vladu što je označilo veliku kritu u vladajućoj koaliciji, međutim Zoran Đinđić je uspeo da sačuva većinu u Skupštini ali i koaliciju.
12. marta 2003. godine predsednik Demokratske stranke i premijer Srbije, Zoran Đinđić je ubijen. Glavni odbor imenuje Zorana Živkovića za novog predsednika stranke, do izbora, a on postaje i predsednik srpske Vlade.
U jesen 2003. se raspada DOS i Vlada gubi većinu u skupštini. Demokratska stranka na vandrednim parlamentarnim izborima 28. decembra nastupa samostalno i osvaja 37 poslaničkih mesta. Međutim ne ulazi u Vladu, koju su formirali DSS,G17+,SPO,NS i SPS.
Na izborima za predsednika DS, februara 2004. godine. Boris Tadić je ubedljivom većinom izglasan za novog predsednika. Na izborima za predsednika Srbije u junu 2004. godine Boris Tadić je kandidovan za predsednika, a u drugom krugu 27. juna uspeo je da pobedi kandidata Srpske Radikalne stranke Tomislava Nikolića.
Na izborima održanima 21. januara 2007. godine, Demokratska stranka je učestvovala u koaliciji sa strankom Rasima Ljajića i osvojila 64 poslanička mesta i 37 predstavnika u Skupštini AP Vojvodine.
Na izborima 2008. godine DS je zajedno sa G17+,SPO-om,SDP-om, i LSV-om u koaliciji “Za evropsku Srbiju” osvojila 102 mandata u Skupštini Republike Srbije, od čega je Demokratska stranka dobila 64, kao i 57 u Skupštini AP Vojvodine.

Oznake Boris Tadic Demokratska stranka Dragan Djilas Dragoljub Micunovic Ljubomir Davidovic